Drvo limuna potiče iz Azije, a smatra se da su ga u Evropu, na svom povratku iz ratova doneli krstaši. Lekovita svojstva njegovih plodova su poznata i korišćena od najdavnijih vremena. Stari Egipćani su limunom lečili trovanja hranom i epidemije tifusa, u Rimu je imao status leka za sve, dok su ga stanovnici evropskih zemalja smatrali nezamenljivim u tretiranju infektivnih bolesti.
Engleski zakoni su obavezivali brodovlasnike da za duga morska putovanja brodove snabdevaju dovoljnim količinama limuna kako bi se sprečio skorbut kod pomoraca. Tradicionalno je korišćen za snižavanje krvnog pritiska i povišene temperature, pročišćavanje jetre, olakšavanje glavobolja, migrene, vrtoglavica i artritičnih tegoba.
Veliki potrošači ovog ulja su farmaceutska, kozmetička, parfimerijska i prehrambena industrija.
Spektar delovanja i primene ulja limuna je vrlo širok. Deluje antiseptično, antibakterijski, hemostatično, karminativno, zaceljujuće, umirujuće.
Ulje limuna dobro sanira infekcije respiratornog trakta pa se koristi za olakšavanje tegoba kod gripa, prehlade, bronhitisa i grlobolje.
Kao dobar hemostatik je dobrodošla pomoć kod posekotina, rana, krvarenja iz nosa, gingivitisa ili nakon vađenja zuba.
Delotvoran je sastojak mešavina za tretiranje celulita, čireva, afti. Dobar je sastojak preparata za tretiranje gljivičnih oboljenja kože, bradavica i kurjih očiju. Miris ovog ulja povoljno deluje na sposobnost koncentracije.
*Savet: Ulje koristiti u niskim koncentracijama, čuvati na hladnom i ne upotrebljavati staro ulje zbog mogućnosti da je oksidiralo, pa bi moglo nadražiti kožu. Treba imati na umu njegovu fototoksičnost.